Mnogi ljudi spolja deluju sigurno, dok se iznutra stalno preispituju. Sumnja u sebe, osećaj da „niste dovoljno dobri“ ili stalno poređenje sa drugima mogu značajno uticati na kvalitet života.
Odakle dolazi nisko samopouzdanje?
Samopouzdanje se često formira još u detinjstvu, kroz odnose sa roditeljima, autoritetima i okruženjem. Kritike, poređenja i nerealna očekivanja mogu ostaviti trag koji kasnije nosimo u odraslom životu.
Kako se nisko samopouzdanje prepoznaje?
- stalno preispitivanje sopstvenih odluka
- strah od greške ili neuspeha
- teško postavljanje granica u odnosima
- potreba za stalnim odobravanjem drugih
Da li se samopouzdanje može izgraditi?
Samopouzdanje nije nešto sa čim se ili rodite ili ne – ono se gradi. Kroz psihoterapiju učite da prepoznate unutrašnje kritičke glasove, da ih razumete i postepeno zamenite realnijim i podržavajućim stavovima prema sebi.
Rad na samopouzdanju znači učenje kako da verujete sebi, čak i kada niste sigurni. To je proces koji zahteva strpljenje, ali donosi dugoročne promene u načinu na koji živite i doživljavate sebe.
Dozvoliti sebi da rastete – to je prvi korak ka zdravijem odnosu sa sobom.
